Pozadina

Pozadina
U cilju bolje koordinacije radova, kao i lakši rad odnosa između države i privrede, u 1961. izdaje se zakon o osnivanju Privredne komore, koja u stvari predstavlja samo Uniju komora koje su do tada funkcionisale nezavisno.
Od tada se predstavlja kao važan ekonomski subjekat, koji je takođe pretrpeo različite transformacije. U početku je organizovana preko udruženja i koordinacionih veća. Ujedinjavala je privredne subjekte u određenoj grani. Prema statutu, izabrana od strane udruženja koja predstavljaju skupštinu komore, gde se bira upravni aparat.
Članovi unutar organizacije bave se pitanjima koja su u vezi sa određenim podružnicama, analiziraju realizaciju godišnjih i petogodišnjim planova, staraju se za ispunjavanje ciljeva određenih za izvoz, analiziraju ideje za izgradnju novih objekata i mogućnosti za njihovo finansiranje. Međutim, finansiranje nije bilo u nadležnosti udruženja ili privredne komore.
Najvažnije skretnice javljaju se nakon 1966. godine, kada se u celoj bivšoj Jugoslaviji javljaju velike društveno-političke promene. Ovde počinje rana faza industrijskog razvoja, tj. Porast važnih objekata, koji i danas postoje, iako je veliki deo njih van funkcije.
Godine 1964, drugi blok elektrane "Kosova A" izgrađen je snagom od 125 megavata, šest godina kasnije, odnosno 1970. godine, Kosovo dobija blok od 200 megavata 1971. godine još jedan  sa istom snagom, dok 1975. započenje sa proizvodnjom blok pet sa 210 megavata. Tačno ove godine, Kosovo postaje značajno u oblasti energetike, zbog proizvodne snage kosovskih elektrana od 800 MV.
U ovom trenutku počinje proces isključivanja kosovskog elektroenergetskog sistema od Srbije. Privredna komora Kosova je dala najveći doprinos ovom procesu. Kao rezultat ove aktivnosti stvorena je "Elektroprivreda Kosova", kao nezavisni subjekat, čiji je osnivač Skupština Kosova.
Krajem juna 1991. godine iz Privredne komore otpuštena su 33 albanska radnika. Ovde se zaključuje etničko čišćenje ove asocijacije. Zapravo, na poslu je još uvek ostao jedan mali broj albanskih radnika, ali nijedan od njih nije bio deo njenih upravnih struktura. Što se tiče formalnosti, dva Albanca su bila u Upravnom veću.
Tokom ovih godina već je počeo da funkcioniše Samostalni sindikat za zaposlene u radnim zajednicama u PKK, koji se kasnije ispostavlja kao promoter ideja koje vode ka osnovanju paralelne komore.
U decembru 1992. godine, nakon nekoliko konsultacija na stručnom nivou, ovaj sindikat odlučuje da osnuje poslovnu asocijaciju privatnog sektora kosovske privrede. Pokretački Savet, oformio je nekoliko radnih grupa, sa zadatkom da kontaktiraju sa tadašnjim privrednim subjektima, u cilju učlanjivanja i osnivanja ove institucije. Kasnije ovaj savet odlučuje da promeni naziv, tako da će se sledeće udruženje nazvati Kosovsko udruženje privrednika.
Sva ova aktivnost odvijala se pod oštrim merama represije i gonjenja. Sastanci su uglavnom održavani u prostorijama privatnih preduzeća. Mesto sastanaka u Prištini bilo je preduzeće "Toni", dok su se u ostalim gradovima Kosovu sastanci održavali u zavisnosti od okolnosti.
Inicijatori za formiranje ovog udruženja bili su na nišanu vlasti i nekoliko puta su bivali hapšeni ili mučeni. Ovo je može biti i razlog izbleđivanja njihove aktivnosti.
Međutim, rađa se nova inicijativa za osnivanje Privredne komore Kosova. Inicijativni Savet za kratko vreme razvija intenzivne aktivnosti i pribavlja saglasnost privrednih subjekata za osnivanje ove institucije. U međuvremenu, tačno 14.10.1993. Vlada Kosova je izdala dekret br. 01/25 D, pod kojim se osnuje Privredna komoru Kosova.
"Privredna komora Kosova je osnovana kao udruženje kosovskih privrednih subjekata", stoji u članu 1 ove uredbe.
Član 3: "Delatnost Privredne komore Kosova se oslanja na odredbe Ustava Kosova, Zakona o Privrednoj komori Kosova i usvojenih akata od strane organa Komore". Dekret je potpisao dr. Bujar Bukoši, predsednik Vlade.
31. marta 1994. godine u prostorijama Demokratskog saveza Kosova u Prištini (trgovački centar u blizini Tehničke srednje škole) održana je osnivačka skupština, kojoj je prisustvovalo 32 delegata iz svih gradova na Kosovu. Na dnevnom redu je predviđeno 6 tačaka. Izveštaj o radu i razvijena aktivnost koju je predstavio dr. Ali Jakupi, predsednik Inicijativnog veća, a sastanak je vodio Ismajl Hyseni, delegat iz Uroševca.
Na ovoj Skupštini, izabran je predsednik Ismajl Kastrati, sekretar Sylejmana Ahmeti, kao i Upravno veće, u kome su bili: Mustafa Ibrahimi (Priština), dr. Agim Dida (Priština), Šefket Muharremi (Mitrovica), Hamdi Qerimi (Uroševac), Jahja Lluka (Peć), Lulzim Sadriu (Đakovica), Ali Rizanaj (Prizren), Selami Latifi (Gnjilane), Muhamet Šala (Suhareke), Nysret Pllana (Priština) i Ismajl Kastrati (Priština)
Prvi sastanak Upravnog veća je održan 6. aprila 1994. godine u prostorijama kompanije "Letplast", koja se nalazila u objektu nekadašnje Ljubljanske banke. Za predsedanika ovog veća izabran je Mustafa Ibrahimi, ekonomista. Takođe, svi članovi Upravnog veća imali su za dužnost da registruju preduzeća u reonu iz kojeg doloaze. Na ovom sastanku razmatrana je mogućnost osnivanja Časnog I Arbitražnog Suda i izbora njihovih članova. Predsednik Komore je najavio slanje jednog predstavnika u Albaniju.
Ovde se tražilo za sledeći sastanak da se pripremi Pravilnik o radu Upravnog veća; Ovlašćenje predsedniku za nalaženje prostorijai i prikupljanje ponuda za kupovinu kancelarijske opreme i izdavanje pečata - okruglog i četvrtastog.
Drugi sastanak Upravnog veća bio je više sažet. Održan je 20. aprila 1994. na istom mestu gde I prvi sastanak. Na ovom sastanku uspostavljen je Časni Sud, koji je imao pet članova. Za predsednika je odabran RamadanVeliqi, a za zamenika, dr. Bardhyl Ćauši. Takođe, izabran je arbitražni odbor od sedam članova. Na ovom sastanku se PKK po prvi put bavi problemima svojih članova.
Treći sastanak Upravnog veća održan je 6. maja 1994. godine u prostorijama Ljubljanske banke. Na ovom sastanku usvojeni su Poslovnik o radu, uz neke izmene koje će biti kasnije uključene. Takođe su donete neke promene u organizovanju Časnog Suda, za koji je za predsednika izabran dr. Ali Jakupi, dok za sekretara Ramadan Veliqi. Silejman Ahmeti - 2 godine i šest meseci i Mustafa Ibrahimi - 2 godine zatvora. Do pravnosnažnosti odluke, skida im se mera pritvora i dobijaju pravo odbrane na slobodi. Zbog takvih tadašnjih događaja, sva tri lidera PKK više se nikada se nisu vratili u zatvor, tako das u zadržali ostatak kazne. Ali ni Privredna komora Kosova više nije funkcionisala.
Krajem 1997. godine, kada su već postali vidni prvi znaci rata na Kosovu, osnuje se Udruženje privrednika Kosova, sa različituom strukturom članova u poređenju sa PKK. Zbog nemogućnosti da se uključe u rad na terenu i zbog teških saobraćajnih uslova, ono se gasi uz porast ratnog inteziteta. Iz ovog udruženja dobijeno je pet izdanja časopisa "Privrednik".
Prema evidenciji sindikata vidi se da je posle 1989.godine 120 hiljada albanskih radnika isterano s posla, dok je 50.000 Srba bilo zaposleno, od kojih su mnogi dolazili iz različitih delova Jugoslavije, tada obuhvaćenim ratom.
Prema tadašnjim podacima, zbog finansijskog kolapsa izazvanog intervencijama Srbije, 1990. godine više od 1.200 privrednih subjekata su bila nesolventa a zahtev za stečaj imala su 500 privrednih subjekata sa 60 hiljada zaposlenih.
POSLERATNI PERIOD 
(1999-2010)
Iako sa delimičnim kapacitetom, PKK je počela sa radom još od prvih dana nakon rata. U odsustvu zakona, rad počinje na temelju dobre volje i želje za ujedinjenjem ekonomskih subjekata i zastupanju njihovih interesa.
Prvi sastanak Skupštine održan je u decembru 1999. Doneta je odluka o produženju mandata predsedavajućeg do predstojećih redovnih izbora, da se izvrše neophodne izmene i dopuna Statuta, da se obuhvate novi delegati iz društvenog i javnog sektora.
Organizaciona struktura je nasleđena. Komora je imala Skupštinu, Upravni savet, savete i udruženja. Inovacija se ogledala u uspostavljanju šest regionalnih komora.
Saveti:
Savet za odnose sa spoljnim svetom
Savet za investicije i razvoj
Savet za sistemska pitanja, računarstvo i organizaciju.
Udruženja:
 Udruženje za energetiku i ekstraktivnu industriju
 Udruženje za metaloprerađivačku industriju
 Udruženje tekstilne i kožarske industrije
 Udruženje za šumarstvo, drvoprerađivačku industriju, papir i grafičku delatnost
 Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju, duvan i hidroekonomiju
 Udruženje za građevinu IMN i za opštinsko-stanbenu privredu
 Udruženje za saobraćaj, veze iprivredu puteva
 Udruženje za trgovinu, ugostiteljstvo i turizam
 Udruženje banaka i osiguravajućih društava
 Udruženje male privrede
 Udruženje za gumarsku, hemijsku i farmaceutsku industriju
Regionalne komore:
 Mitrovica
 Peć
 Đakovica
 Prizren
 Uroševac
 Gnjilane
U cilju kompresije aktivnosti, PKK prvobitno predlaže Zakon o funkcionisanju PKK-a, koji nije ni pregledan niti odobren.
Međutim, od međunarodne administracije na Kosovu - UNMIK-a, kao i od strane IV stuba, odgovornog za privredu, dobija određeni autoritet za vršenje svoje aktivnosti. Ovim postaje jedino udruženje koje štiti interese poslodavaca, odnosno privrednih subjekata. Biva zastupljena na Prelaznom savetu Kosova, imala je pravo učlanjivanja privrednih subjekata, podnošenja zahteva za članstvo i izdavanje sertifikata o poreklu robe.
U radu mehanizama PKK-a bili su najaktualniji problemi tog vremena - kao što su aktuelni problemi u privredi; transformacija i privatizacija državno-društvene imovine; komercijalizacije preduzeća i investicionih tokova. U početku se insistiralo da se ne odugovlači funkcionalizacija bankarskog sistema i finansiranje u privredu, dok je sa druge strane teklo protivljenje u vezi uredbe o carini i pretpostavljenom porezu, zbog postojećih nedostataka.
Za pružanje rešenja, sav mehanizam PKK-a biva fokusiran na mnoge probleme sa kojima se suočava ekonomija. Organizovane su stručne konsultacije, seminari i drugi oblici komunikacija o važnim ekonomskim pitanjima, kao što su pitanja vlasništva, privatizacije, poslovanja banaka i velikih privrednih sistema kao što su Trepča, KEK i Ferronikeli.
Oktobra 2001. godine, kao rezultat saradnje sa UNMIK-om, EAR i USAID-om, pokrenut je Euro Info Center unutar PKK-a. Ovaj centar je bio baza podataka i neophodnih ekonomskih informacija.
Kosovska poverenička agencija uspostavljena 2002. godine  je upravljala javnom i društvenom imovinom. PKK se pruža bliska saradnja sa odborom direktora, ali bez prava odlučivanja. U ovom trenutku PKK se zauzela oko razjašnjavanja i definisanja pitanja koja se tiču društvene svojine, jer rešavanje ovog problema je potpora uspešnoj transformaciji. Reakcija PKK-a je mnogo srožija po pogoršanju situacije u privredi i blokiranja procesa privatizacije nakon dva uspešna tendera. Zajedno sa predstavnicima 23 nove kompanije, potpisuje se javna reakcija zbog neispunjenih obaveza odstrane KPA, koja se šalje UN-u, EU, UNMIK-u i kosovskim institucijama.
Zatim, PKK je upitila zahtev da se kamatna stopa uvoza za repromaterijal i kapitalnu opremu smanji sa 10 na 2 procenta i zahteva da se sa Nemačkom potpiše sporazum o zapošljavanju radnika građevinskih preduzeća sa Kosova. Posle nekoliko sastanaka sa kolegama iz Crne Gore, uspeva da ukine tranzitnu taksu za robu koja je namenjena za Kosovo i prelazi kroz ovu zemlju. Kao rezultat obaveza PKK-a, Sporazum o slobodnoj trgovini je potpisan između Kosova i Albanije. Za slične svrhe, održani su i sastanci sa zvaničnicima iz Bosne, Makedonije i Bugarske.
Senzacionalni razvoj događaja dešava se u 2004. godini. PKK, kao partner socijalnog dijaloga, zajedno sa Vladom Kosova i Unijom nezavisnih sindikata Kosova potpisao je Kolektivni ugovor. Iako je samo delimično sproveden, ipak se smatra velikim postignućem u definisanju odgovornosti radnika, poslodavaca i vlade. Da bi pripremila zaposlene za sprovođenje ovog dokumenta, KPP je organizovala seminare širom Kosova.
Takođe, napravljeni su konkretni predlozi za promenu fiskalnih politika i pokrenuta je transformacija Bankarskog i Platnog Autoriteta Kosova u Centralnu banku Kosova, što se dogodilo tek nakon nezavisnosti Kosova. 
Nakon neprekidnog pritiska, glavni administrator Kosova je zatražio od Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) da usvoji postojeći kod za Kosovo "KZ". ISO odgovara pozitivno na ovaj zahtev. Potpisan je veliki broj sporazuma o saradnji i memorandumi o razumijevanju, sporazumimi o saradnji i organizaciji poslovnih foruma.
U 2005. godini PKK dobija osnov i jasan zakonski sadržaj. U maju iste godine usvojen je Zakon o PKK i uspostavljeni su uslovi za bolju organizaciju. Ovim zakonom čuva kontinuitet u smislu vrhunske organizacije poslovnih udruženja i zastupanja interesa poslodavaca, dobija ovlašćenje za zastupanje poslodavaca u Socijalnom dijalogu na Kosovu, izdaje dokumente o poreklu robe, uspostavlja Časni sud, arbitražu itd. Članstvo se vrši na dobrovoljnoj osnovi.
Zakon Privredne komore Kosova priznaje instituciju u službi kosovske ekonomije, partnera kosovskih državnih institucija, partnera u društvenom dijalogu i promotora ekonomskog razvoja i dobrih makroekonomskih politika.
PKK analizira ekonomsku situaciju i aktivno predlaže nove i napredne oblike lokalnog poslovanja i čini internacionalizaciju kosovskog preduzetništva.
Doprinosi razvoju preduzeća i svojim profesionalizmom i odlučnošću doprinosi približavanju kosovskog biznisa i kosovskog društva evropskim vrednostima.
U 2005. godini, nakon usvajanja Osnovnog zakona o PKK-u i drugih normativnih akata za unutrašnje operacije, nakonsveobuhvatnog izbornog procesa, za predsednika Privredne komore Kosova izabran je dr. Besim Bećaj, koji je vodio PKK do 2010. godine, kada je imenovan za ministra u Vladi Republike Kosova. U ovom periodu Privredna komora je fokusirana na unutrašnje profesionalne strukture radi omogućavanja potpunog funkcionisanja Privredne komore uz dobrovoljno članstvo, naročito povećanjem broja usluga i jačanjem uloge u državnoj izgradnji i razvojnim procesima u zemlji.
U ovom periodu PKK povećava broj članova na 15.000 kroz pojedinačne ugovore i kolektivno članstvo zanatskih udruženja Prištine, Prizrena i Peći. U ovom periodu PKK je snažno postigla da internacionalizuje svoju aktivnost. Važno je napomenuti strateško partnerstvo sa Austrijskim institutom za pametni prenos WiFi (deo Savezne Komore Austrije), strateško partnerstvo sa GIZ-om i Zanatskom komorom i malih  preduzeća Dortmunda (HWK Dortmund), saradnju koja je rezultirala sertifikacijom PKK-a po ISO 9001: 2008 za upravljanje kvalitetom, članstvo u Međunarodnoj uniji za drumski saobraćaj (IRU), članstvo u Bečkom ekonomskom forumu u saradnji sa USAID-om radi jačanja značaja udruženja i partnerstva sa Evropskom komisijom za obrazovanje radne snage kroz stručno obrazovanje.
Tu su i jačanje uloge i zastupanja biznisa sa unutrašnjeg spektra, posebno kroz zalaganje za ekonomsku politiku, što je doprinelo znatnoj fiskalnoj reformi, odnosno smanjenju poreske stope za preduzeća i zaposlene, kao i za carinske olakšice, posebno za sektor poljoprivrede i repromaterijale za prerađivačku industriju.
U 2010. godini, za predsednika Komore izabran je Safeta Gerdžaliju koji nastavilja da jača značaj Komore, posebno u oblasti stručnog obrazovanja, dajući PKK vodeću ulogu u transformaciji obrazovanja radne snage, kroz stručne obuke (Pilot projekat za automehaničare i metalostrugare u saradnji sa Zanatskom komorom i malih preduzeća Dortmunda) i međunarodne sertifikate putem WiFi i IRU, kao i povećanjem uloge KPP-a u promovisanju ekonomske vrednosti zemlje kroz saradnju sa desetinama Komora iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Turske, Italije, Holandije, Egipta, Saudijske Arabije, Grčke, Makedonije, Libije, Jordana, Kuvajta, Ujedinjenih arapskih Emirata, itd.
Što se tiče domaćih institucionalnih aktivnosti rešeno je desetine pitanja različitih udruženja u otklanjanju barijera u obavljanju biznisa, kršenje sporazuma CEFTA, kao i poslednje promene u fiskalnoj politici, posebno proširenje spisaka carinskih olakšica za repromaterijale. Važna uloga za poslovnu zajednicu u procesima donošenja odluka se postiže kroz aktivno učešće na Nacionalnom savetu za ekonomski razvoj i Ekonomsko-društveni savet i punu konsolidaciju Arbitražnog tribunala u Privrednoj komori Kosova.
Danas PKK ima oko 16.000 individualnih članova i kolektivno organizovanih putem udruženja, sedam regionalnih jedinica (Priština, Mitrovica, Peć, Prizren, Gnjilane, Uroševac i Đakovica, kao i pet odeljenja koja rade u okviru stručne službe, odeljenje za politike i strateške komunikacije, odeljenje za opštu službu članova i udruženja, odeljenje za administraciju, finansije i informacione tehnologije, odeljenje za stručno obrazovanje i upravljanje kvalitetom;
PKK prema Zakonu o Privrednoj komori Kosova je važan član vladinih tela Republike Kosovo, uz jedini cilj: predstavljanje kosovskog preduzetnistva svih sektora.
Takođe,PKK je član najvažnijih međunarodnih organizacija kao što su EUROČAMBRES, Međunarodna privredna komora (ICC), IRU Akademija, Evropska asocijacija instituta za stručno usavršavanje (EVBB), Komora za međunarodnu trgovinu Put svile (SRCIC) i Komora Investicioni forum (CIF).
Drago nam je što sada proslavljamo 55. godinu osnivanja Privredne komore Kosova, što je i dokaz o prežiljenim teškim vremenima i da će i dalje biti prisutna u službi kosovske poslovne zajednice.

Publikuar më 29.12.2017